U svetu neće biti dovoljno rezervi maline, ove i sledeće godine. Shvatio je konačno i srpski seljak da cene ne određuju ni Vlada Srbije, ni predsednici opština, već tržište - kaže Milomir Stojić, svetski rekorder po prinosu maline.

Malina ima lepo ime, ali je trnovita. Uvek preti grad, šta ako bude previše kiše ili suše, ako padne sneg i obori zasade - dodaje proizvođač, očekujući od 20 do 30 tona roda po hektaru. I odmahuje glavom. - Formira se, ipak, realna cena, uspeću sve da prodam, a dobra je bila i prošla godina.

Ove godine, cena još bolja. Najveća u istoriji, ali ako mene pitate, opet minimalna. Ceo se svet vraća na njive, u budućnosti će sve što izađe iz zdravih i čistih zasada vredeti mnogo - potvrđuje dr Zoran Mićović, predsednik opštine Arilje. - U boljim marketima u Londonu malo pakovanje borovnice od 125 grama košta 3,70 funti (šest evra). Zato svaki novi hektar voća naša država subvencioniše.

Ranije smo malinu izvozili, sada pravimo finalne proizvode - kaže Obradović, inženjer prehrambene tehnologije. - Jedna od 100 ariljskih hladnjača je naša, a ako si malinu platio evro ili dva, a prodaješ je skuplje, jasno je da zarade ima, čak i uz troškove ambalaže, prebiranja, lagera i otplatu kredita.
Ranije su uzgajači i hladnjačari vodili rat oko otkupne cene. Danas nema blokada puteva i opsade ministarskih kabineta.

Hladnjačari su veliki amortizer u ovoj mašineriji. Kada je godina loša, tržište zasićeno, a cena maline niska, mi smo tu da sačuvamo rod - kaže Evica Mihaljević, sekretar Udruženja hladnjačara Srbije.

Preko otkupa, avansa i đubriva okupljamo proizvođače, ali je voće i nama često gorko. Opora je malina kada hladnjačar uzme kredit od milion evra za otkup, uz najvišu kamatu u Evropi jer smo zemlja u tranziciji, a izvoz stane. Prošle godine je kupina otkupljivana po paprenoj ceni, vrednost ploda u svetu je pala, pa u hladnjačama još ima neprodatog voća.