Robne kuće „Beograd“, nekada najveći trgovinski lanac na Balkanu, a treći u Evropi, ponovo rade. Zasijale su punim sjajem, kao šezdesetih godina prošlog veka, kada su primile prve kupce. Nedavno otvaranje robne kuće na Terazijama, u Zemunu, na Dušanovcu to i potvrđuje. U prvim mesecima 2009. godine potrošače će primiti i ostale robne kuće u Beogradu i Srbiji.

- Kada smo pre nešto manje od godinu dana započeli ovaj projekat, malo ko je verovao da ćemo prvu robnu kuću otvoriti u istoj godini, pa i drugu i treću - kaže za „Novosti“ Radomir Živanić, predsednik kompanije „Verano“, koja je do sada za kupovinu i uređenje RKB uložila 440 miliona evra.

Živanić dodaje da je koncept RKB jedinstven u Srbiji i u potpunosti prati evropske trendove u ovoj oblasti. A kako Robne kuće „Beograd“ predstavljaju jedan od najvećih i najznačajnijih srpskih brendova, svakako su pravo osveženje u nacionalnoj trgovinskoj ponudi.

• Koliko je uloženo u renoviranje kompletnog lanca?

- Za adaptaciju i saniranje robnih kuća utrošiće se oko 80 miliona evra. Reč je o 240.000 kvadrata poslovnog prodajnog prostora. Trenutno na renoviranju RK radi više od 5.000 ljudi građevinske struke. U prva tri otvorena prodajna objekta RKB angažovali smo i bivše radnike Robnih kuća, koji su se uz odgovarajuću obuku i veliko lično angažovanje potpuno uklopili u rad nove kompanije. U veoma kratkom roku trebalo je doraditi vrlo ozbiljne i stručne poslove ne samo u građevinarstvu, nego i u procesu iznajmljivanja i selektovanja zakupaca i brendova. Za projektovanje, nadzor i izvođenje zadužen je beogradski „Prometal“ sa 172 arhitekte i inžinjera. Inače, kompletan IT sektor, umrežavanje, zatim fiskalizacija kasa, dizajniranje eksterijera i enterijera RKB, kao i 90 odsto neophodnog nameštaja za RKB proizvedeno je u Srbiji.

• Kakav ste šoping pripremili za potrošače?

- Koncept prodaje biće modifikovan u odnosu na klasične šoping molove, jer je u pitanju drugačiji prostor. Reč je o modelu „kuća u kući“, koji je u ekskluzivnoj varijanti već predstavljen u kompleksu „Zira“. Svaka RK ima poznate svetske i domaće brendove, kao što su „Kalcedonija“, „Intimisimi“, GAS, „Espri“, „Koin kaza“ sve za kuću i ostali „koin“ brendovi, zatim „Glamur“ parfimerije, radnje „Deksiko“, „Mamut“, „Eltim“... Uz novi dizajn i povratak sistema grupisanja proizvoda, po principu klasičnih robnih kuća, RKB donosi na domaće tržište i izbalansirani asortiman, koji garantuje „za nekoga sve, a za svakog po nešto“. Novim konceptom, naša ponuda će svojom strukturom, raznovrsnošću i odnosom cena i kvaliteta sigurno doprineti jačanju konkurencije, a time i standarda u svim gradovima gde naše robne kuće posluju.

• Ova godina je veoma važna za „Verano“?

- Veliki broj projekata je započet ili je u odmakloj fazi razvoja. Pored Robnih kuća, otvorili smo i „Zira“
hotel, koji je već uspeo da nađe svoje mesto na turističkoj i kongresnoj mapi Beograda. Tim smo zaokružili ponudu „Zira centra“ u Ruzveltovoj ulici. Ostali projekti za sada se razvijaju prema planu.

• Planirate i širenje mreže supermarketa?

- Da. Na ovaj način upotpunili smo ponudu RKB i omogućili da jednim dolaskom možete nabaviti sve što vam je potrebno. I to bez napora, na jednom mestu. Do sada smo u srcu Beograda otvorili dva supermarketa pod imenom „Familija“. Trudićemo se da imamo izvanrednu ponudu, da postavimo što više standarde u tom segmentu trgovine hranom... Pored mnogih drugih novina, uvodimo i prodaju „organik“ zdrave hrane, odgajane kod naših srpskih domaćinstava.

• Kako će se svetska kriza odraziti na vaše poslovanje?

- Za sledeću godinu svi kažu da će biti teška. A koja je godina bila laka. Važno je da se čovek ne plaši i da posvećeno radi svoj posao. Svetska finansijska kriza, koja se reflektuje i na našu privredu može se prevazići pametnim poslovnim odlukama i povećanjem efikasnosti. Svako u svom domenu privređivanja mora da učini neophodne korake ka ostavrenju tog cilja. Od države očekujemo da nam obezbedi stabilne uslove poslovanja, a sve ostalo je na nama.

• Insistirate na društvenoj odgovornosti kompanija.

- U kombinaciji ličnog ulaganja u sebe i kompanije i razvijene društvene odgovornosti, moramo tražiti recept za dalji razvoj naše zemlje. To je veoma važan segment unapređenja društva. Tranzicija privrede i društva, koja je u poslednjoj fazi, trebalo bi da se završi i u našim glavama. Što pre je savladamo to bolje za svakog od nas pojedinačno i uopšte za Srbiju. Jer, slobodno tržište donosi napredak svima, a konkurencija je motor tog napretka. Isti principi važe i na individualnom planu. Na nivou kompanija moramo dodati i društvenu odgovornost, koja stoji rame uz rame sa interesom, odnosno profitom.

LANAC OD 360 MILIONA EVRA

• NEKADAŠNJI trgovinski gigant prodat je po pozamašnoj sumi?

- Cena od 360 miliona evra, po kojoj su iz stečaja prodate Robne kuće „Beograd“, krajem 2007. godine iznenadila je ne samo predstavnike Agencije za privatizaciju, već i mnoge potencijalne kupce, koji su već posle nekoliko podizanja palica odustali od kupovine. Pobedila je naša kompanija „Verano“ sa svojim grčkim partnerom, „Marfin investment grup“ (MIG) i još tada najavila brz oporavak RKB. Drago mi je što se to polako i ostvaruje. Inače, MIG je fond listiran na Atinskoj berzi i kao takav ima stroge procedure poslovanja. Sa prvim čovekom MIG-a, Andreasom Vianopulosom izuzetno je dobro saradnja.

ROBNE KUĆE U 24 GRADA

• ŠTA je sa otvaranjem ostalih robnih kuća?

- Ubrzo sledi otvaranje i ostalih robnih kuća u Beogradu, a to su „Beograđanka“, „Miljakovac“, „Sava“, „Kalemegdan“ i „Knez Mihailova“, ali i u drugim mestima u zemlji u Subotici, Kuli, Somboru, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu, Vršcu, Kikindi, Požarevcu, Leskovcu, zatim Smederevskoj Palanci, Jagodini, Paraćinu, Kragujevcu, Kraljevu, Zaječaru, Užicu, Bajinoj Bašti, Valjevu, Vranju, Pirotu, Boru, Knjaževcu... Inače, u 24 grada ukupno je 34 prodajna objekta RKB.

Tags: