Kada su Gordana i Ljubiša Đaković iz sela Popina kod Trstenika pre petnaestak godina kao stručnjaci fabrike “Prva petoletka” uvideli da će ostati bez posla, nisu se uplašili. Imali su već pripremljenu alternativu: porodicu će izdržavati tako što će da prodaju svoju zimnicu!

- Za ajvar, pinđur i ljutenicu, koje spravljamo, najbolja je crvena kurtovska paprika, a potom domaće “slonovo uvo”. Oljuštena i samlevena paprika se potom kuva i upržava sa malo plavog patlidžana i ulja napolju u kazanima od po 30 kilograma. Od jednog kilograma svežih paprika dobijamo 350 grama ajvara - otkriva nam bakin recept Gordana.

Vremenom, zimnica porodice Đaković iz Popine počela je da se iz Šumadije probija do Beograda. Trebalo je početi otkup velikih količina paprike, ali i da se montira desetak šporeta, koji su počeli da troše i do 150 kubika drva mesečno.

A, onda se, kao u američkim filmovima, dogodilo čudo.
Prvo je pre šest godina jedan trgovac naručio 28.000 tegli džemova od šipaka, drenjina i šumskog voća. A, potom ih je gospodin Rimer Lejn, član američke Organizacije za ekonomsku pomoć USAID, oduševljen ljutim ajvarom iz Popine, pozvao pre dve godine da učestvuju na Sajmu prirodne hrane u Njujorku.

- Prvi posao sa džemovima smo odradili za tri meseca. Proširili smo porodičnu kuću, napravili mali pogon za proizvodnju i pakovanje zimnice i postali mala i ozbiljna firma. U Njujorku smo se pojavili kao preduzeće za proizvodnju prirodne hrane “Fudeks” iz Popine u Srbiji. Kako Amerikanci ne znaju šta je to ajvar, mi smo ga plasirali kao ljuti namaz od paprike. Jedan domaćin je probao ajvar, zatražio recept i mi smo mu ga dali. Iznenadio se kad je shvatio da je tajna za pravljenje ajvara vrlo prosta. Rekao je oduševljen ukusom: “Pa ovo je pravo crveno zlato!”

Zahvalio se i otišao. Đorđevići su njega zaboravili, jer su bili oduševljeni nagradom za dizajn koju su dobili u SAD.
- Ali, Amerikanac nije zaboravio nas. Posle nekoliko dana poslao nam je vrlo neobičnu ponudu - seća se Ljubiša Đaković prve prezentacije svog ajvara na sajmu “Summer fancy food shonj” u Njujorku. Gospodin Džons, kao vlasnik velikog lanca samousluga u državi Džordžija, tražio je da mu isporučimo 118.000 tegli srpskog ajvara! Prvo što sam pomislio bilo je: gde ćemo u Srbiji na nađemo 118.000 tegli? Drugo, ko će mi dati kredit za ovaj izvozni posao koji vredi najmanje pet miliona evra? Tada je započeo naš hod po mukama. Amerikanca nismo odbili, jer ne želimo da ispustimo ovaj posao veka. Bojimo se da g. Džons ne ode kod Makedonaca ili Slovenaca i kupi njihov lažni srpski ajvar - strepi Ljubiša Đaković.

Kada su prošle godine Đakovići od Fonda za razvoj dobili kredite investirali su ga u modernizaciju fabrike hrane. Pored ajvara porodica Đaković iz Popine danas proizvodi i pinđur, džemove od šumskog voća, drenjina, šipaka, ali i prave domaće voćne sirupe. Ova prirodna hrana priprema se ručno. Poseduje međunarodne sertifikate sa oznakom hrana pet i dozvole za izvoz.
Porodična zimnica iz Popine izvozi se na tržišta Kanade, Australije, Švajcarske i Nemačke. Proboj na američko tržište se još - očekuje.

Tags: