Posle najave većinskog vlasnika, belgijske „InBev grupe“ - da će se „nikšićko“ pivo proizvoditi u „Apatinskoj pivari“, a da će njegove pozicije na obali Bistrice zauzeti vojvođansko „jelen“ pivo, svi su se u Nikšiću našli u čudu. Iz ove kompanije poručuju da će se sve odvijati prema recepturi „Trebjese“, a pravo punjenja dobiće Apatinci uz stalnu proveru kvaliteta! Tvrde i da je Nikšićka pivara izabrana za prvu članicu „InBev“, koja će proizvoditi „jelen“ pivo zbog stalnog investiranja u modernizaciju proizvodnih pogonskih kapaciteta, kao i rada na unapređenju kvaliteta i razvoju brendova pića. Umiruju konzumente vešću i da kvalitet „jelen“ piva i receptura ostaju nepromenjeni, kao i čuvar brenda - „Apatinska pivara“.

Ove dve pivare posluju primenjujući globalni „InBev“ sertifikat VPO i HACCP, čime su ispunjeni svi preduslovi za punjenje i distribuciju tog piva van Srbije.

„InBev“ je iskusna globalna kompanije, koja pri donošenju ovakvih odluka uvek kao prioritet postavlja očuvanje originalnog ukusa, recepture i kvaliteta proizvoda. Baš kao što se originalni ukus i kvalitet „stela artois“ i „beksa“ očuvao bez obzira na to što se danas proizvode i distribuiraju u više od stotinu zemalja. Isti slučaj biće i sa „nikšićkim“ i „jelen“ pivom - kaže Natalija Milić, menadžer za korporativne poslove.

Nikšićka voda je dugo vremena važila za jednu od glavnih supstanci kvaliteta ovdašnjeg piva. U krugu fabrike postoje bunari iz kojih su pivari crpeli najvažniji sastojak, a samo u izuzetnim slučajevima priključivali se na gradski vodovod, koji koristi vodu sa izvorišta Vidrovan. Iskusni pivari kažu da je tehnika toliko napredovala da će apatinska voda na najbolji način moći da nadomesti čuvenu nikšićku.

“Trebjesa“, kao i „Apatinska pivara“, poseduju najmodernije pogone za pripremu vode. Moguće je postići i očuvati neophodna svojstva i sastav vode potreban da bi se zadržao identičan kvalitet „nikšićkog“, odnosno „jelen“ piva, baš kao i u matičnim pivarama. To je bio jedan od preduslova da obe pivare dobiju licencu za paralelnu proizvodnju ova dva piva - navodi Milićeva.

Za vek trajanja ovdašnje pivare poteklo je preko 14 miliona hektolitara piva, što je ravno zapremini jezera dužine 1.421 metara, širine stotinu i dubine deset metara. I ne samo to, statističari su zabeležili - ako bi se poređale proizvedene boce ili limenke „nikšićkog“ piva onda to premašuje 620.000 kilometara, što je ravno putu do Meseca i nazad! Kada je „Trebjesa“ obeležavala jubilej 100 godina 21. oktobra 1996. godine, na trgu Slobode u centru Nikšića priređena je pivarijada, na kojoj su građani iz dve cisterne u kojima je bilo 10.000 litara piva pili besplatno. Tog dana su bile zatvorene sve kafane u užem jezgru grada, jer je jagma za odlikovanim pićem prevazišla sva očekivanja. A i nije se čuditi, ako se zna da je to tradicija koja traje.

Hroničari su zabeležili da je 1961. Nikšić imao 20.166 stanovnika i da su te godine Nikšićani ispili 235.819 litara piva, 60.217 litara vina, 36.352 rakije i 26.143 ostalih žestokih pića. Potrošeno je 230 miliona dinara, koliko je koštala izgradnja zgrade Narodnog odbora opštine sa osam spratova ili najlepše zgrade sa 32 stana i pet poslovnih prostora u prizemlju, koja je koštala 160 miliona. Sedamdesetih godina prošlog veka Nikšićani su imali najveći standard u Crnoj Gori i broj kafana bio je čak 105. Te godine dostignuto je i jubilarnih 1.180.000 popijenih litara alkoholnih pića, u čemu su opet prednjačile pivopije.

GOSPODSKO
Do početka proizvodnje „nikšićkog“ piva 1896. godine, u Crnoj Gori omiljeno piće bilo je medovina. Međutim, nju je sa „trona“ skinulo pivo iz pivare Vuka Krivokapića. Dobar glas o njegovom kvalitetu čuo se do Cetinja i gospodara knjaza Nikole Petrovića, pa je ono ubrzo dobilo naziv „gospodsko pivo“.