 Rakija je u Srbiji oduvek imala specijalno mesto. Pije se kada se rađa, poziva na svadbu, pa i kada se sahranjuje. Na luksuznim prijemima mogla se videti tek u retkim prilikama. Tamo su primat imala "luksuzna pića" - viski, votka, konjak, pa i tekila. "Ljuta" je potisnuta u jeftine kafane, ili pred dragstore, oko kojih se kotrljaju prazni "unučići".
Vremena se, kažu upućeni, ipak, polako menjaju, pa i rakija sebi krči put u "elitno društvo", u kome ima šta da "pokaže". Borbu za postavljanje na mesto koje joj "pravom starine" i pripada, počeli su proizvođači plemenitih rakija, koji su osnovali Udruženje proizvođača rakije, a Ministarstvo poljoprivrede je pokrenulo akciju obezbeđivanja sertifikata geografskog porekla za naše rakije.
Dragan Đurić, jedan od inicijatora i predsednik UO, ističe da je glavni cilj da Udruženje postane mesto za susret proizvođača i potrošača, tehnologa, dizajnera, naučnika, stručnjaka i boema, svih koji mogu da pomognu unapređenju proizvodnje i potrošnje rakije. U Udruženju će biti organizovani i seminari, predstavljanja nove opreme za proizvodnju, razmenu iskustava, predavanja naučnika i stručnjaka, kako bi se kvalitet finalnog proizvoda podigao i održao na pravom nivou. Svi proizvođači koji su ušli u udruženje već su afirmisani na tržištu sa "žutom osom", "starom sokolovom", "srpskom trojkom", "medovačom", "malinovačom", "dunjevačom" - priča Đurić. Ideja o osnivanju pokrenuta je krajem prošle godine, a svima nam je želja da rakiji obezbedimo status nacionalnog brenda. Cilj je da plemenita, najkvalitetnija voćna rakija pobedi predrasude stečene ispred dragstora i postane piće koje se služi na prijemima, u ambasadama, svuda gde se predstavlja Srbija. Francuzi imaju konjak, Irci i Škoti viski, Meksikanci tekilu, Rusi votku, Grci uzo, a mi smo se dugo stideli svoje rakije - nabraja Đurić. - Vreme se promenilo i sada imamo dovoljno rakija koje kvalitetom, dizajnom ambalaže i kutije i, najvažnije, ukusom, mogu da stanu uz bok svakom viskiju. Uz afirmaciju u svetu, napominje Đurić, rakiju treba ponovo predstavljati i u Srbiji, približiti trendovima, prilagoditi i napraviti od nje piće koje može da se naruči i u kafiću. RAČUNICACena litra kvalitetne rakije ne može da bude manja od 350 do 400 dinara. Svako ko prodaje jeftinije, teško može da garantuje kvalitet. - Samo državne dažbine su oko 150 dinara po litru - objašnjava Đurić. - Na njih treba dodati cenu sirovine, kvalitetnog voća, kao i cenu rada, ali i angažovanog kapitala, postrojenja za proizvodnju...
|
