Po ugovoru sa sadašnjim vlasnikom, britanskim fondom „Salford“, trebalo bi da do polovine 2009. godine promenimo vlasnika. Za to vreme, privodi se kraju restrukturiranje firme. Sadašnji vlasnik omogućio nam je da zadržimo svoj korporativni brend, da ga unapredimo, da povećamo učešće na tržištu, da budemo dosta razvijeniji nego pre tri, četiri godine. Novi, budući vlasnik naići će na dobar potencijal, fabriku koja je daleko od toga da je ostvarila svoje zenite. Moguća je u ovim okolnostima regionalizacija konditorske industrije, ne samo Srbije i nekadašnje Jugoslavije, nego i šire. Jer, ovo je potencijalno tržište između 55 i 60 miliona potrošača, koji bi svakodnevno konzumirali ove proizvode.

U Srbiji danas posluje više desetina konditorskih fabrika, od kojih je deset velikih, počev od „Pionira“, „Svislajna“, „Bambija“, „Štarka“ do „Kondive“ i ostalih manjih pogona u zemlji. Od 2000. godine domaće tržište je potpuno otvoreno, žestoka je konkurencija u pogledu cena, kvaliteta, ambalaže... Ali, kod nas se često pojavljuju inostrani proizvodi, koji nisu prve klase, već su deklarisani kao „B“ i „C“. Upravo tu je prednost domaće industrije.

„Bambi“ je i pre toga bio lider u oblasti keksa i vafla,odnosno napolitanki, a pri tome je naše tržišno učešće raslo u poslednje dve godine. Kada smo početkom prošle godine preuzeli „Banat“, koji se pored ostalog bavi i proizvodnjom čokolade, dobili smo jednu konditorsku industriju Srbije „u malom“. Naš „market šer“ (udeo na tržištu) prošle godine iznosio je četvrtinu ukupne produkcije, a prema poslednjim istraživanjima u delu keksa je skoro 40 odsto. Privatizacija konditora je završena u ovoj, kako kažu međufazi. Tek se očekuju „veliki igrači“, dolazak multinacionalnih kompanija, koji bi trebalo već krajem ove godine da postanu strateški partneri i daju primer kako se na jedan dobar način mogu povezati konditorske industrije. A, jedna od najvažnijih prednosti svakako je mogućnost plasmana roba po čitavom svetu, koje ovi partneri mogu da omoguće.

To je ujedno i godina kada smo dostigli svoj najveći volumen u prometu i proizvodnji. Fabrike u Požarevcu i Braničevu, kao i pogon u Vršcu, proizvele su više od 27.000 tona konditora, a od toga je izvezeno na strana tržišta 8.000 tona. Prodaja je lane porasla za 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a ostvaren je prihod od 74 miliona evra. U poslednjih pet godina, naše tržište raste od pet do sedam odsto godišnje, što je brže od ekonomskog rasta Srbije.

Plan je da se u 2008. proizvede i proda 31.000 tona konditora i ostvari prihod od 100 miliona evra. U proizvodne procese, do kraja godine investiraće se oko 14 miliona evra. Samo u prvom kvartalu ove godine na tržištu će se pojaviti 10 novih proizvoda. Imajući u vidu dosadašnji rast proizvodnje, ove godine se očekuje dvocifreni rast.