ZA četiri dana turisti mogu da obiđu šest rimskih gradova, piju rimsko vino i jedu dardanski sir, jure rimskim dvokolicama i voze galiju, obuku rimske toge i traže izlaz iz rimskog lavirinta. I sve to - u Srbiji!

Vlada Srbije će uskoro, prema najavama Ministarstva ekonomije, usvojiti master plan „Put rimskih careva“ posle čega će se izgraditi prilazi i parkinzi pored ostataka rimskih gradova i utvrđenja, biće postavljeni putokazi i obučiti interpretatori (specijalni vodiči). Napraviće se lift do Trajanove table, „izgraditi“ laserski Trajanov most, pripremiti specijalan meni i napraviti suveniri. A turisti će - nagrnuti!

• U Srbiji je rođeno 17 rimskih imperatora, a ova tura će biti ključna kulturno-istorijska ruta koja će odrediti naš identitet, jer je međunarodno prepoznatljiva i zanimljiva - kaže dr Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i autor mastera. - Najveća prednost je to što turisti mogu da odluče šta će videti. Mogu da dođu u Beograd i vide Sirmijum i Viminacijum. Mogu da odu prema Kladovu i vide Dijanu, Trajanov most i tablu. Ili da slete u Niš, a pored Medijane i Naisa odu do Gamzigrada ili Caričinog grada.

• Najvažnije je da turiste dočekaju interpretatori koji neće obavezno biti vodiči, već obučeni da priču prilagode deci, strancima ili stručnjacima - objašnjava Zečević. - Njih će obučavati britanski treneri, koji su postigli vrhunac u ovom poslu. Takođe, svaki lokalitet će biti opremljen parkingom, toaletima, zanimljivim postavkama, a svi će, na početku, kupiti „Imperatorski pasoš“ i na svakom lokalitetu će dobijati poseban pečat.

Pored kompletnog brendiranja rute, koja će imati poseban žig, u program će biti uključeni i restorani koji moraju da pripreme „rimski meni“, kao i vinski podrumi koji će prodavati „rimsko vino“. Praviće se i suveniri sa specijalnim žigom, a sav novac od prodaje i upotrebe žiga koristiće se za dalje razvijanje „Rute rimskih imperatora“.

Novac iz Nacionalnog investicionog plana biće iskorišćen i za „Rutu imperatora“. „Da mi imamo Medijanu, pretvorili bismo je u novu Meku“, ove reči italijanskog turiste treba shvatiti kao veliko upozorenje, jer je u Nišu donet Milanski edikt 313. godine kada je hrišćanstvo legalizovano. Do proslave 1.700 godina hrišćanstva kao zvanične religije ostalo je samo pet godina, ali se za ovaj jubilej u Srbiji niko ne sprema.

RIMSKI CAREVI ROĐENI U SRBIJI
AVGUSTI I UZURPATORI

OZBILJAN i naučno dobro pripremljen skup mogao bi da predstavi utemeljenu priču o broju i značaju rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije. Neki se pominju tek u zapisima rimskih istoričara, iza drugih su ostali vidni i značajni spomenici. Ponegde je i samo jedna rečenica - kao ona pseudo-Aurelija Viktora, pisca s kraja četvrtog veka, o Galeriju, i potvrđena arheološkim iskopavanjima.

Aurelije Viktor je samo zabeležio da je Galerije podigao palatu u mestu svog rođenja, da ju je nazvao po majci Romuli, sa njom tu živeo i sa njom se uzdigao među bogove. Kao retko gde i retko kad ta je rečenica potvrđena kolosalnim arheološkim nalazima u Gamzigradu. A, srećnim nalaskom Dragoslava Srejovića i potvrđeno da je Gamzigrad - Feliks Romulijana. A, zvanično je na Listi svetske kulturne baštine.

Sofija Petković, rukovodilac arheoloških istraživanja na Gamzigradu ispred Arheološkog instituta, ne smatra bitnim da li je na ovom tlu rođeno 15, 17 ili 20 rimskih careva. Bitno je da je među njima bilo nekih veoma značajnih, kao što su Trajan Dacije, Klaudije Gotski, Prob, Aurelijan... Taj period je krunisan vladavinom Dioklecijana.

Sirmijum, Viminacijum, Justinijana Prima, Medijana, Ulpijana, Feliks Romulijana...
Srbija je lokalitet na kom je sačuvan veliki broj evropskih arheoloških nalazišta iz vremena starog Rima. Bez njih nije moguće ispričati priču o usponu i propasti Rimskog carstva. Kada je administrativno podeljeno na Istočno i Zapadno, u vreme imperatora Dioklecijana, prestonica Istočnog rimskog carstva postaje današnja Sremska Mitrovica.

Druga polovina trećeg veka u rimskoj istoriji se naziva vladavinom ilirskih careva. Ilirikum je bila oblast koja je otprilike pokrivala područje SFRJ. Po nekim numizmatičarima, na području bivše Jugoslavije rođeno je čak 50 rimskih careva. Na tlu današnje Srbije, kako dokazuju pojedini arheolozi - 17. Svi, naravno, nisu podjednako značajni i pitanje je koliko se pouzdano može dokazati mesto njihovog rođenja ili ponešto, ipak, ostaje na pretpostavkama. Konačno, kakav je trag mogao za sobom da ostavi uzurpator Vetranion koji je vladao svega tri meseca tokom 350. godine. Njega je u vreme Konstancija Drugog, Konstantinovog sina, takođe, rođenog na tlu današnje Srbije izvikala vojska Mezijske legije, ali... carevanje kratko trajaše.

Carevi s ovog područja bili su važni za Rimsko carstvo, jer su unosili red. Ne treba zaboraviti, kako ističe Sofija Petković, da je stanovništvo na tlu današnje Srbije rano romanizovano - u prvom veku pre nove ere i u prvom veku nove. Dakle, oni se već osećaju rimskim građanima. Ali... čuvaju i ratničku tradiciju svojih predaka, svojih plemena: Tračana, Dačana, Tribala, Meza, Ilira, Panona... Dardanci su imali svoju kraljevinu koja se borila i protiv Aleksandra Makedonskog, pa potom protiv Rima.
S tog područja regrutovani su vojnici, i logično carevi-ratnici. Tako latinski Rim zahvaljujući avgustima i cezarima rođenim na obodu carstva iznova postaje moćan, a provincije imaju primat nad centrom.
Savo POPOVIĆ

POSAO ZA HILJADU LjUDI
OD DEDE DO UNUKA

• PUTEVI rimskih imperatora, po svoj prilici, uz napor čitavog društva i osmišljene prezentacije jeste projekat koji može da postane srpski brend - kaže dr Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture za baštinu. - Sve je zamišljeno kao moderna, edukativna turistička tura koja će privući ne samo ljubitelje istorije iz inostranstva, već i mlade iz naše zemlje, koji bi na ovakvom putovanju mogli mnogo da nauče.

Arheološki lokaliteti Feliks Romulijana, Sirmijum, Naisus, Viminacijum, Singidunum, a naročito oni na Đerdapu, povezani u lanac dug 600 kilometara, biće nosači u prezentaciji kampanje koja predstavlja našu zemlju. Mada se kada je u pitanju ovakva značajna akcija pitanje sredstava stavlja u drugi plan, ipak je sve dobilo i svoju cenu i ispostavilo se da je vrednost projekta 25 miliona evra.

• Naša ideja je da na tom prostoru sagradimo sto malih rimskih pansiona - objašnjava Korać. - Ti hotelčići imali bi desetak soba, a desetak kilometara od lokaliteta, u prirodnom ambijentu, podizali bismo velike hotele i na taj način bi se razvio i agriturizam. U tim pansionima bi radilo lokalno stanovništvo i bio bi to tzv. posao od dede do unuka. Osnovna ideja je da razvijemo i seoski „ketering“, zahvaljujući kome bi stranci mogli da se „iz prve ruke“ upoznaju sa našom nacionalnom kuhinjom. U narednih nekoliko nedelja svi ti lokaliteti biće povezani bežičnim Internetom, a centar će se nalaziti u Viminacijumu. Naši poznati vajari osmisliće i izvajati 17 bista „naših“ rimskih imperatora, koji će tu biti postavljeni. Zasada su urađene glave careva Trajana, Galerija, Trajana Decija i Gracija. U Ministarstvu očekuju da bi ovu atraktivnu destinaciju obišlo 300.000 posetilaca godišnje, a da bi posao dobilo nešto manje od hiljadu ljudi.

- Francuzi, Italijani i Amerikanci su nas obasuli pohvalama za ovu ideju i zaželeli smo da je i ostvarimo - kaže Korać. - To je dodatni razlog da ove godine više novca uložimo u prezentaciju arheoloških nalazišta, a ne u istraživanje. Veoma smo zadovoljni što smo u Ministarstvu ekonomije dobili podršku.
D. MATOVIĆ