O nastanku ovog impozantnog prirodnog fenomena u narodu kruži više legendi, a najčešće one koje govore da stubovi predstavljaju po božjoj kazni okamenjene svatove. Nauka, pak, tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao, ne tako davno, čovek uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodne erozije. Pri tome, krupni komadi stena štitili su mekši drobinski i glinoviti materijal na kome leže, od udara kišnih kapi i spiranja vodom. Ovi kameni blokovi postali su čuvari zemljanih piramida omogućavajući njihovo sve dublje urezivanje u podlogu,

Ispod zemljanih piramida izvire Đavolja voda koja je, po hemijskom sastavu, pre svega izuzetnoj kiselosti i visokom sadržaju minerala, jedinstvena u našoj zemlji.

Đavolja varoš kao svetsko čudo

Kuršumlija -- Prirodni spomenik Đavolja varoš ušla u uži krug za izbor sedam svetskih čuda prirode koju organizuje jedna privatna agencija. Kako kažu u Turističkoj organizaciji Kuršumlije, od 170 najatraktivnijih prirodnih spomenika u svetu, Đavolja varoš je zauzela 135. mesto. Prema rečima direktora te organizacije Radovana Tanaskovića, iz cele Evrope, od svih nominovanih spomenika, samo 32 predloga idu dalje, a iz Srbije samo Đavolja varoš.

"Mi smo veoma zadovoljni postignutim rezultatom, s obzirom na to koliko smo uložili u reklamu. Ovaj uspeh nas obavezuje da se još više angažujemo u propagiranju ove prirodne lepote", rekao je Tanasković.

Od izabranih 170 spomenika do kraja 2008. glasaće se za 21 spomenik koji će ići dalje, a glasanje će se nastaviti 2009. godine za sedam svetskih čuda prirode. Đavolja varoš nedavno je predstavljena na Svetskom sajmu turizma u Londonu, a početkom sledeće godine Kuršumlija će prezentirati ovu turističku atrakciju i na međunarodnom sajmu turizma u Ljubljani. Povodom nominacije za sedam svetskih čuda prirode, Đavolja varoš biće predstavljena i na mnogim međunarodnim sajmovima turizma širom sveta. Akciju za izbor sedam svetskih čuda prirode pokrenula je agencija Bernarda Vebera iz Švajcarske, a glasa se putem Interneta ovde .

Legenda kaže

Zarobljene duše

Beše tu, nekada davno, jedan utvrdeni grad. Življahu tu i mladi i stariji, i žene i deca, življahu i radovahu se životu. Na nesreću, čitavim krajem tada vladaše okrutni aga, čiji zulum nikog ne poštedi. Da šuruje sa nečastivima, odavno se znalo. Ali, šta sve može da učini – nije se dalo ni naslutiti. Jednoga dana, kaže legenda, aga okupi silnu vojsku, razruši naselje, a sve njegove stanovnike pretvori u kamene kule. Prošli su vekovi, a ove duše zarobljene u kamenu još žive, rastu, pomeraju se i nestaju.

Stubovi rastu i nestaju

Ovo je samo jedno od brojnih predanja o Ðavoljoj varoši, retkom prirodnom fenomenu na Radan planini, u blizini Kuršumlije. Iako je nauka objasnila uzrok i nastanak zemljanih piramida, kada sve to pogledate izbliza, pomislite da tu, zaista, „nečeg ima“.

Naime, kada planini priđete sa njene južne strane, parkirate automobil i uzanom šumskom stazom krenete uz Žuti potok ka Paklenoj jaruzi, gde izvire Ðavolja voda – mašta dobije krila. Sve što ste dotad čuli ili pročitali o čudnom mestu neobičnog imena, ustukne pred zaista neverovatnim prizorom. Ðavolja varoš je, zapravo, skup zemljanih piramida, kako ih nazivaju naučnici, ili kamenih glavutaka ili kula, kako ih  zove narod. Ima ih više od dve stotine, visoke su od dva do petnaest metara, a široke od pola do tri metra. Nastale su erozijom zemljišta, a slična pojava je zabeležena samo u Bašti bogova u Americi, mada se nešto slično, ali znatno manjih dimenzija, može videti u Francuskoj i Belgiji. Kameni stubovi su nastali delovanjem erozije na zemljište sastavljeno od rastresitog, ali i čvrstog materijala. Pre više miliona godina celo područje je bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti, o čemu i danas svedoče raznobojne stene u zaleđu stubova.

Naučnici, pak, tvrde da je pojava nastala relativno kasno i da su joj najviše doprineli ljudi. Naime, uništavajuci šumu, otvorili su put razornom delovanju vode, pri čemu su krupni komadi stena štitili dublje i mekše slojeve zemlje od udara kišnih kapi i spiranja vodom. Praktično, kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobran, ali vodene bujice i dalje prolaze izmedu figura, spiraju zemlju i čine da vremenom postaju sve viši. I doista, stubovi rastu, pomeraju se, menjaju mesta i nestaju.

O svemu ovom se, ipak, u narodu mogu čuti razna verovanja i legende. Osim pomenute priče o okrutnom agi, najčešća predanja se odnose na skamenjene svatove. Priča se da su, nekada davno, dve grupe svatova krenule da isprose istu devojku. Kada su se sreli i shvatili da su pošli „po istom poslu“, došlo je do zavade, a da se ne bi dogodilo veće zlo, nekakva sila ih okameni želeći da takvi ostanu narednih 99 godina. Valjda, da bi im se glave vremenom malo „ohladile“. Ali, izgleda da je priroda zaboravila na kažnjene svatove, svi rokovi su odavno prošli, a svečari se i danas mogu videti razdvojeni u dve jaruge – Ðavoljoj i Paklenoj.

Ðavola voda se ne sme piti

Priča o skamenjenim svatovima ima i drugu verziju. Ona kaže da su, po nalogu Nečastivog, ljudu rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru. Da se to ne bi dogodilo, ponovo se umešala Božija sila koja ih je tako ostavila da večno svedoče da nijedan greh neće proci bez kazne.

Naime, ovde postoje i dva izuzetno mineralizovana i kisela izvora vode, od kojih jedan izvire visoko iznad Paklene jaruge i narod ga zove Ðavoljom vodom. Nije ni čudno, s obzirom na to da je deset puta kiselija od obične vode i nikako se ne sme piti. Posetioce na to upozoravaju vidno istaknuti natpisi. Drugi izvor izbija na desnoj obali Žutog potoka, ali je slabije mineralizacije i kiselosti. I ove pojave su, takođe, veoma retke, ne samo kod nas već i u svetu.

Nedaleko od Ðavolje varoši je i manastir svete Petke, koja datira iz doba Nemanjića, a predanje kaže da se u njemu zamonašila i majka svetog Save – Ana. Tu je i manastir svetog Nikole, a između dve jaruge, u samoj Varoši, vide se ostaci nekog crkvišta gde posetioci zastanu, pomole se Bogu i ostave prilog, mada je od nekadašnjeg hrama ostalo samo kamenje. Doduše, teško je kazati o čemu je reč, jer sem drvenog krsta, prislonjenog uz drvo, nema nikakvog objašnjenja, pa i ovo može biti povod za neke nove legende.

Informacije: