Sa više od 15.1 tona po hektaru (u nekim oblastima prinos raste i do 90 tona po hektaru), lubenica predstavlja biljnu vrstu sa najvećim prinosom. Lubenice se jedu (koriste) sveže zbog njihovog delikatesnog, slatkog i svežeg ukusa. Za vreme sezone (Jul, Avgust, lubenice se prodaju uglavnom na lokalnim pijacama, u marketima, piljarnicama i super marketima). U 2004. godini je izveženo samo 10% od ukupne proizvodnje lubenica (u vrednosti od 2 miliona američkih dolara).

Proizvodnja lubenica je uglavnom locirana u malim seoskim gazdinstvima, ali u zadnjih nekoliko godina je ubeležen porast  proizvodnje kako na otvorenim poljima, tako i u plastenicima. Rana proizvodnja lubenica je  omogućena u plastenicima, obezbeđujući zaštićenu okolinu u rano proleće. U velikim plastenicima prinosi su veći od 10% proizvodnje lubenica za sveže (otvoreno) tržište. U 2004. godini više od 265 tona lubenica je rodilo na površini od 17.500 hektara.