BIOGRAFIJA IT SEKTORA U SRBIJI

U vreme inicijalnog širenja IT sektora, bivša Jugoslavija je nepobitno bila regionalni lider na tom polju. Dobro obrazovani eksperti poštovani su širom sveta.

Veliki broj kompanija i istraživačkih instituta u ovom sektoru,  bili su visoko cenjen i imali su dobre veze sa širokim spektrom industrijskih sektora.

Bivša Jugoslavija je bila prva od zemalja jugoistočne Evrope koja je dozvolila pristup Internetu.

Za vreme ekonomsih sankcija prema Srbiji postavljenim od srane Ujedinjenih Nacija (1992. – 1997.), akademska IT veza pružila je izuzetno traženu vezu sa Internetom i kontakte sa univerzitetima širom sveta.

Većina naučnih instituta koristila je svoje mreže i komunikacione sposobnosti da bi održali protok informacija koje se tiču novih tehnologija i naučnih istraživanja.

Obrazovni sistem u zemlji poseduje istorijsku tradiciju i odlično je razvijen u poljima tehnike i inženjeringa. Mnogi diplomirani studenti iz oblasti IT i mladi inženjeri su tokom 90ih našli zaposlenje u IT sektoru u zapadnoj Evropi i Americi.

Ovaj „odliv mozgova“ smanjio se nakon političkih promena i sprovođenja ekonomskih reformi u zemlji 2001. godine.

Demokratske promene 2000. godine značajno su popravile stanje IT sektora u Srbiji. Srpska Vlada dozvolila je smanjanje poreza na kupovinu kompjuterske opreme, predvodeći tako u legalne tokove 90% trgovine hardverom.

Zahvaljujući strateškoj saradnji sa Microsoft-om, softver koji koristi Vlada postao je legalan i kompanije su počele proces legalizacije softvera pod nadzorom Vlade.

ČINJENICE O IT INDUSTRIJI

Velika količina rada manjeg obima na IT razvoju, koji je ranije preuziman honorarno, često pod akademskim vodstvom, sada se formalno struktuira u okviru organizacija kompanija sa osobljem posvećenim planovima razvoja poslovanja. Na tržištu IT proizvoda i usluga još uvek dominira Vlada na centralnom i lokalnom nivou i putem preduzeća u društvenom valsništvu. Razvoj proizvodnje je primarno fokusiran na razvoju specifičnih proizvoda za ovo tržište. Postoje velika očekivanja da će doći do porasta implementacije IT u državni sektor na svim nivoima što će dovesti do povećane aktivnosti IT sektora.

Povećava se razvoj izvoznih proizvoda i usluga koji pokreće određeni broj kompanija koje su ostvarile prtnerstva i poslovne aranžmane u inostranstvu. Ove kompanije generalno daju daju podršku i usluge ili preuzimaju rad na razvoju i dizajnu za određene međunarodne klijente na bazi ugovora.

PRAVNI OKVIRI I POSLOVNE INICIJATIVE

Pravni okvir

Od 2002. godine, postoji povećana svest da povreda prava na intelektualno vlasništvo (IP) mora biti smanjena i da prava na intelektulano vlasništvo moraju biti dovedena na nivo evropskih standarda. Većina domaćeg zakonodavstva u polji IT harmonizovana je sa pravilima EU i WTO, npr. aspekti trgovine i prava na intelektualno vlasništvo (TRIPS ugovor).

Intelektualno vlasništvo uslovljeno je zakonima i regulativama koje pružaju čvstu osnovu za zaštitu prava ali ipak, da bi se u potpunosti uskladili sa međunarodnim standardima i da bi se dobio neophodni kapacitet za sprovođenje zakona, usvojeno je pet novih zakona o pravu na intelektualno vlasništvo krajem 2004. i početkom 2005. godine.

• Zakon o patentima
• Zakon o trgovonskim markama
• Zakon o autorskim pravima
• Zakon o pravnoj zaštiti dizajna
• Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola

Pored toga, 2004. godine Vlada Srbije donela je Zakon o elektronskom potpisu, tako približavajući IT zakonodavstvo evropskim standardima. Takođe, izmenjen je i Krivični Zakonik kojem je dodato poglavlje koje se odnosi na kršenje autorskih prava.

Prvi put je u cilju bolje kontrole carina u bobri protiv falsifikata i piraterije doneta je regulativa u okviru zakona o carinama. Srbija je zauzela kurs ka dinamičnoj primeni zakona o zaštiti intelektualnog vlasništva mada efektna primena zakona zahteva dosta vremena. 09. marta 2005. godine Vlada je započela kampanju po imenu Bez tolerancije za pirateriju, kada je data obavezujuća instrukcija svim javnim tužiocima o sprovođenju pred kriminalnih procedura i pravnom gonjenu počinilaca. Srbija je 07. aprila 2005. potpisala međunarodnu konvenciju o sajber kriminalu  i na taj način napravila još jedan korak ka većoj saradnji sa EU. Ukratko, Stvari se menjaju za one koji krše zakon intelektulanom vlasništvu. Pravna osnova je postavljena i postoji narastajuća politička volja da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

Srbija je učinila dosta na prilagođavanju poslovanja IT sektora standardima evropske zajednice. Da bi se ubrzao razvoj informacijskog društva, usvojeno je nekoliko važnih zakona.

• Zakon o elektronskom potpisu
• Zakon o patentima
• Zakon o robnim markama
• Zakon o autorskim pravima
• Zakon o zaštiti dizajna
• Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola
• Zakon o zaštiti ličnih informacija
• Zakon o zaštiti potrošača
• Zakon o pravima na pristup informacijama
• Amandman na Krivični Zakonik

Strategija razvoja je da se isti privede kraju do kraja 2005. godine.

Poslovne inicijative

• Najniži porez na dobit u Evropi

• 10 godina oslobođenja od poreza za investicije veće od 600 miliona dinara (oko 7,4 miliona €) i zapošljavanje više od 100 novih radnika.

• Poreske olakšice za investicije u osnovna sredstva na 80% uloženih sredstava

• Poreske olakšice što se tiče uplate doprinosa za radnike i to za svakog novog zaposlenog u periodu od dve godine

• Ubrzano obaranje cena edukativne i kompjuterske opreme

• Uvoz opreme i drugih sredstava kao i konstrikcionih materijala u koji ulaže entitet iz inostranstva je oslobođen carine

• Uvoz sirovina, poluproizvoda i komponenata i delova neophodnih za realizaciju dugoročnih projekata u saradnji sa stranim proizvođačima oslobođen je carine i drugih uvoznih troškova

• Liberalizacija zakona o svojini učinila je mogućim da stranci mogu da budu vlasnici nekretnina

Akademski okvir

Zbog otvorenosti čitavog regiona u preiodu pre 90ih, obrazovanje na polju tehnike na univerzitetima u Srbiji je izloženost uticajima i razvoju tehnologoje na zapadu koristilo više nego ostale zemlje istočne Evrope. Srpski IT sektor poseduje visoko obučenu radnu snagu od koje je 70% sa univerzitetskim nivoom obrazovanja. Preko 878 dilpomiranih studenata iz polja elektroinženjerstva, organizacionih nauka i matematičkih instatituta se 2003 specijalizovalo za kompjuterske nauke. Učenici srednjih škola specijalizovanih za matematiku, fiziku i informatiku osvojili su impresivan broj nagrada na Svetskoj Naučnoj Olimpijadi. Galupova anketa 2003. otkrila je podatak da je vladanje engleskim jezikom znatno bolje od onog kojim raspolažu mladi u ostalim zemljama istočne Evrope (42% pismenih ljudi govori engleski jezik). Naučno-istraživačke i univerzitetske institucije kreću se ka razvoju univerzitetskih kompleksa što rezultuje prilikama za bolje utemeljenje novih tehnologija i poslovanja, pojačanom industrijsko/univerziteskom saradnjom i privlačenjem novih investicija iz privatnih resursa.

Veze sa univerzitetima i istraživačkim institucijama

Značajan broj istraživanja se tradicionalno sprovodi na istraživačkim institutima i univerzitetima. Ove institucije imale su veze sa širokim spektrom industrijskih sektora a takođe je postoji i veliko iskustvo u saradnji sa univerziteskim kompleksima u zapadnoj Evropi, SAD i Kanadi. Mnoge aktivnosti ovih instituta sada su privatizovane. Univerziteti takođe razvijaju bližu saradnju sa stranom industrijom na projektima istraživanja i razvoja proizvoda. Ove institucije, kompanije i inicijative od strane univerziteta razvile su medjunarodno priznatu ekspertizu i sisteme prototipova iz oblasti identifikacije radio frekvencija, daljinskog preuzimanja podataka, sistema za kontrolu procesa, komunikacionih softvera i integrisanih sistema.

Ljudski resursi

U ovom sektoru, sa datim visokim nivoom obrazovanja i profilom mladih ljudi, Srbija poseduje izraženu sposobnost vladanja engleskim jezikom u poređenju sa ostalim zemljama istočne Evrope.

Firme u Srbiji bile su angažovane u značajnoj trgovini sa stranim firmama i imale su dobre kontakte sa zapadnim kompanijama. Privatno preduzetništvo je bilo dozvoljeno na nivou malih preduzeća dok je tokom 90ih došlo do značajnog porasta ovog sektora. Rezultat toga je da su naši poslovni menadžeri dobro upoznati sa filozofijom, stilom, običajima i poslovnom praksom tržišne ekonomije zapada.

Kao mlada industrija, IT sektor ne pati od nefleksibilnosti radne snage kao mnoge tradicionalne industrije. Komanije nisu zabeležile prekide radnih odnosa a prosečna starost zaposlenih je oko 30 godina.

Glavna proivodnja hardvera

• Memorijski moduli (SDRAM, DDR, DDR2)
• TFT monitori
• Grafičke kartice
• Fleš
• Multimedia (USB stikovi, MP3 plejeri)
• Kertridži za laserske štamapače i mini fotokopir mašine
• Radio, bazni i industrijski modemi
• Provodnici
• Konverteri za komunikaciju
• Elektronska oprema i sklopovi
• Digitalne centrale
• Digitalni optički sistemi
  

Glavna proizvodnja softvera

Korporativna poslovna rešenja za modernu kompaniju predstavljaju bazu informacija. Kada se odlučuje o implementaciji korporativnh poslovnih rešenja, izbor partnera je od izuzetnog značaja. Srpski programeri su iskusni i pouzdani partneri sa velikim znanjem u vezi raznih aspekata rada na projektima kompleksnih poslovnih procesa. Sa ekspertskim znanjem iz oblasti sotvera i razvoja sistema informacija oni mogu da pruže izuzetna rešenja. Integrisana poslovna rešenja mogu kompaniji da obezbede

• Upravljanje finansijama
• Računovodstvo
• Kontrola i sprovođenje poslovnih analiza
• Upravlanje prodajom i nabavkom
• Upravljanje skladištima
• Održavanje odnosa sa klijentima (CRM)
• Upravljanje ljudskim resursima
• Kancelarijsku administraciju i internu dokumentaciju
• Podršku za e commerce

Poslovna rešenja omogućavaju kompaniji da kontroliše svaki deo svog poslovanja. To su Internet Commerce rešenja za postavljanje online kataloga i autmatizovanje procesa naručivanja i obrade narudžbi koji se odvijaju bukvalno bez potrebe za administracijom. Ciljna grupa korisnika su kompanije srednje vreličine koje žele da automatizuju svoje poslovanje sa partnerima i kupcima - buisness to business rešenja (B2B) i kompanije koje planiraju prodaju direktno krajnjem korisniku – business to consumer rešenja (B2C).

Rešenja za menadžment prodaje je sistem aplikacija namenjenih unapređenom načinu prodaje za srednja preduzeća. Aplikacija pokriva sva polja standardnog ciklusa porodaje i imogućava jednostavno i efikasno vođenje prodaje. Jednostavan i napredno korisničko sučelje, brzo kreiranje dokumenata i promene stanja lagera u realnom vremenu, smo su neke od mogućnosti. Ovaj softverski poslovni model, koji je nastao zahvaljujući velikom iskustvu u razvoju posebno prilagođenih rešenja i poslovnom konsaltingu, omogućava iskusnim menadžerima prodaje i početnicima da brzo počnu sa korišćenjem softvera i nastave da unapredjuju svoje poslovanje.

Sistem za kreiranje dokumenata je sistem koji se koristi za organizovanje, kreiranje, distribuiranje i obnavljanje poslovne dokumentacije, za dokumentovanje samog procesa za vreme trajanja dokumenta kao i za arhiviranje dokumenata u elektronskoj formi.

Srpski developeri su proširili funkcije ovog sistema i uključili su identifikaciju dokumenata, čuvanje, kreiranje verzija dokumenta, upravljanje procesom kreiranja dokumenta i prikaz dokumenta.
Bankovni informacioni sistem je integrisani informacioni sistem za banking sektor koji pokriva sva bitna polja bankovnih operacija i banking Intranet-a. Ove softverske aplikacije proizvedene su korišćenjem Oracle baze podataka i alata. Oracle je inače vodeća svetska kompanja iz ove oblasti tehnologije. Deregulacija bankovnog tržišta u Srbiji u zadnjih nekoliko godina kreirala je tražnju za specijalizovanim uslugama. Visok stepen specijalizacije u bankovnom sektoru je evidentan, sa nekoliko kompanija koje razvijaju front i back kancelarijski banking rešenja uz to nudeći i servis u prodršku 24 sata 7 dana u nedelji i bekap usluge za lokalne i regionalne banke.

Vlada Srbije ima ambiciozne planove da za nekoliko godina pruži sveobuhvatan servis dostupan preko Interneta koji će uključivati sve formalne registracije, zvanične formulare i naplate računa. Nekoliko srpskih developera nudi interaktivne mrežne aplikacije za gradske vlasti i odeljenja Vlade. Ostale usluge su web dizajn, web portali, pružanje usluga Internet-a, hosting, održavanje internet aplikacija, Intranet rešenja, razvoj baza podataka, GPS aplikacije, itd.